Dragić Paunović, redov Redakcija Revije KOLUBARA

podnaslovi } Dragić Paunović, redov Po izvršenoj mobilizaciji Obilazeći vojnike Sedeći na grudobranu

Obilazeći vojnike

duž streljačkih rovova, komandant bataljona spazi jednoga vojnika, koji beše nasatke seo na grudobran, prebacio pušku preko kolena, izuo opanke i istresa sitno kamenje, koje mu je bilo zapalo u opanke pa ga žuljilo, kako on reče.

„Šta ćeš tu ti, Dragiću?” upita ga komandant. „Eto, gospodine poručniče, stresam opanke”. Kad mu komandant naredi da siđe u rov, Dragić ga zamoli da ostane tu, dok se ne obuje.

Kako nastade sve življa i življa paljba s obe strane, to se ovo Dragićevo „obuvanje” produži sve do četiri i po sata po podne. Čim koji metak bugarski zvizne pored Dragića ili zapraši zemlju blizu njega, a Dragić ga pozdravi običnim svojim uzvikom „oš pas”, a čim opet primeti da se neki od Bugara krene unapred, Dragić hitro dohvati pušku s uzvikom: „E nećeš, Bugo, daleko”, pa nanišani, opali i opet poviče: „Pogledajte ga bre kako se koprca”. Zatim opet produži obuvanje i gađanje, motreći neprestano šta se radi kod Bugara.

Nijedan i najmanji pokret s bugarske strane nije ostao, a da ga Dragić ne primeti i ne pozdravi vatrom svoje kokinke s gornjim uzvikom, obodravajući svoje drugove koji pucahu iza grudobrana.